Česta pitanja

Može li se Srbija uopšte brendirati?

Naravno. Srbija već ima svoj brend. Prema istraživanjima našeg instituta za najveći broj stranaca prve tri asocijacija za Srbiju su rat, bombardovanje i Milosević. Svako od nas pojedinačno i svi mi zajedno smo odgovorni za to. SERBIAN BRE®nd Vam daje šansu da sami uradite nešto konkretno čime biste doprineli boljem imidžu Srbije. Uz to, SERBIAN BRE®nd obezbeđuje sinergijski, višestruki efekat Vašeg angažmana. Vaša kockica u mozaiku dobija pravu lepotu i značaj tek u okruženju sa ostalim kockicama- kao kompaktna celina – SERBIAN BRE®nd.

Šta se sve može brendirati?

Brend karakteriše prepoznatljiv, stalan kvalitet. Proizvod ili usluga mogu biti brend, ili kompanija, region, kulturni spomenik, brend može biti i ličnost ...

Kako se brendira?

Postoje dva plana brendiranja Srbije:
Brendiranje onoga što nije poznato (lokalnih, regionalnih, i nacionalnih srpskih brendova tako da postanu internacionalni).

Emir Kusturica, a sve češće u Marija Šerifović i srpski teniseri dobijaju adekvatno mesto u međunarodnim medijima. Oni mogu "prokrčiti ili utabati put" drugima, bilo da su to npr. čokoladne bananice ili "kravica" mleko, opština Inđija ili manastir na Kosmetu, "vilamet" maline, Elekrotehnički fakultet, vatrepolo škola Partizana, Šar planina i pas Šarplaninac, poezija Tamare Saponjić.

"Šarganska osmica", festivali Guča ili Egzit, muzika Sanje Ilića i Balkanike, splav "Crni panteri" moraju da imaju stalan vizibilitet i šansu da privuku stranu javnost. Jedino mnoštvo potvrdjenih entiteta na lokalnom, regionalnom, i naconalnom nivou moze da razgradi monolitnu sliku javnog mnjenja o Srbiji koju su mediji formirali o nama tokom devedesetih godina, najviše našom zaslugom.

Neko će se pobuniti – "što ovaj, a ne onaj", ili "ja neću ako je ovaj tu". Ko će i šta će biti to ne odlučujemo mi nego tržište. Obogatimo nas rečnik što češćom upotrebom fraza "ovako treba", "evo, ovako može bolje", "ovo bi imalo više efekta i ovo bi dalo bolje rezultate". Na nama je da plasiramo u inostranstvo sve što možemo, i tu dijaspora ima veliku ulogu. Svaka roba ima svog kupca i dok nemamo bolju poželjno bi bilo da plasirmo onu koju imamo a koja ima svoj identitet i lični pečat. Pustimo da stranci iznesu svoj sud o njoj. Možda će nas iznenaditi njihova reakcija ...

Rebrendiranje tj. transformacija negativnih "srpskih brendova" (agresivnost, krimilnal, rat, bombardovanje, nacionalizam, politička nestabilnost) u pozitivne.

Istraživanje naše studentkinje iz Beograda sprovedeno na postdiplomskim studijama u Francuskoj je pokazalo da je od izuzetnog značaja da se Beograd pozicionira kao grad mira. Ma koliko bismo svi želeli da je drugačije, Srbija je za većinu stranaca i dalje zemlja balkanskih bombi, ratova i ratnih profitera i kriminalaca, ili u krajnjem slučaju potpuno prazan list koji tek treba da se ispiše.

Neophodno je da se pomenute negativne predstave omekšaju i pretvore se u one koje odgovaraju realnosti npr. strastvenost, dinamičnost, energičnost, gostoprimstvo, odvažnost, patriotizam, mir, pouzdanost i stabilnost ...

Negativna reputacija (ali ne i negativan identitet) odlična je polazna osnova za rebrendiranje, čak možda i bolja nego neutralna osnova jer "za dobrim konjem prašina se dize". Da naš identitet nije ugrožen nego "samo" reputacija pokazuje stav stranaca koji su bili u Srbiji i koji joj se ponovo vraćaju. To je naša najveća šansa.

Srž problema je u tome što ne postoji koordinirana, sistematska, strateška promocija (kvalitetnih srpskih proizvoda, kompanija, ljudi, institucija). Problem nije u lošoj reputaciji koja služi kao paravan onima kojima fali kvalitet i vizija. Kako Kusturica i Bregović mogu da budu internacionalni brendovi, ili Divac, a njihovim stopama sigurno kreću i mladi teniseri Jelena Janković, Novak Đoković, Ana Ivanović i drugi, i devojka koja ove godine ima nezamenjivu ulogu u afirmaciji srpskih vrednosti – Marija Šerifović?

Moj proizvod je kvalitetan, uspešan, već je prisutan i na inostranom tržištu. Šta će mi onda SERBIAN BRE®nd?

Baš lepo. Zajednički imenilac SERBIAN BRE®nd-ova i jeste kvalitet i prepoznatljivost, a vaš uspeh će svakako biti veći ako ga podelite sa drugim uspešnim srpskim brendovima. Niko nije tolilo uspešan da ne može biti uspešniji, toliko prepoznatljiv da ne može biti prepoznatljiviji. Razmena iskustva sa uspešnima je ključna za razvoj srpske privrede koje ste vi, ma kolilo važni, ipak samo jedan deo.

Postani SERBIAN BRE®nd

Ne želim da se moj proizvod ili firma pozicioniraju kao srpski, jer će se manje prodavati zbog lošeg srpskog imidža.

Triput "ua" za srpsku malodušnost i fatalizam. Konkretan primer koji demantuje ovakvu pretpostavku su nemački proizvodi koji su nakon Drugog svetskog rata morali da nose oznaku "made in Germany" prilikom plasmana na britanskom tržištu.

Nasuprot uverenju britanske vlade da će potrošače ova oznaka odvratiti od kupovine, pokazalo se da su se nemački proizvodi još bolje prodavali, jer je iza njih stajao kvalitet. Sama obaveza da se označe proizvodi odigrala je značajnu ulogu, jer je bila sistematska, kontinuirana i sveprisutna, pa je oznaka "made in Germany" postala simbol kvaliteta koji je pri odluci o kupovini prevagnuo nad asocijacijom "nacizam".

Ovde nam nikako nije bio cilj da poredimo Srbiju sa Nemačkom. Mi nemamo problema sa identitetom kao Nemci nakon Drugog svetskog rata već sa imidžom koji se moze promeniti i to mnogo brže nego identitet.

Postani SERBIAN BRE®nd